Humantirna fondacija „Playing for Change“ iz Sjedinjenih Američkih Država pokrenula je 2004. godine istoimeni sastav uličnih svirača iz svih delova planete, sa idejom da je muzika jezik kojim govore bez obzira na rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost. Reditelj Mark Džonson snimio je dokumentarni film, u kojem numeru “Stand by Me” izvode članovi benda Playing for Change simultano, svako u svojoj sredini, u državama na svih pet kontinenata. Ovaj klip je na Jutjubu videlo preko 40 miliona ljudi, a autor je za taj rad dobio najprestižniju svetsku nagradu “Gremi”.
Među muzičarima koji su učestvovali u pojedinim projektima Playing for Change su i neka od najatraktivnijih imena aktuelne pop-scene, kao što su Bono Voks, Manu Čao i legendarni bluzer Keb Mo. Aktuelni članovi benda su pevači Klarens Bejker sa Surinama, Mermans Mosengo iz Konga i simpatični vremešni Grandpa Eliot iz Nju Orleansa. Sastav na živim nastupima izvodi pesme najčuvenijih autora pop-muzike sa naglašenom mirovnom i humanom porukom, poput Boba Marlija, Džona Lenona i Pitera Gebrijela. U svojoj humanoj misiji oni obilaze čitav svet, a 6. septembra stižu i u Novi Sad, na Festival uličnih svirača.
Bend je do sada objavio jedan album sa muzikom koju izvodi. U pitanju je CD/DVD kompilacija sa 10 pesama, pod nazivom Playing For Change: „Songs Around The World“ iz 2009. godine, objavljen za izdavačku kuću „Concord Music Group“. DVD izdanje sadrži i film „The Playing for Change Foundation“. U svojoj humanoj misiji jedanaestočlani sastav muzičara obilaze čitav svet, a 6. septembra stižu i u Novi Sad, na Festival uličnih svirača. Najzvučnije ime ove vrste umetnosti u svetu otvoriće manifestaciju velikim koncertom na Trgu slobode u Novom Sadu.
Shpiritus Movens (Beograd)
Jedinstven, romantičan duh francuske građanske kulture, pretočen u muziku, i ove godine će imati predstavnike na Festivalu uličnih svirača. Nastup beogradskog sastava Shpiritus Movens, oživeće krajem leta boje, mirise i zvukove pariskih pločnika i trgova i u starom jezgru Novog Sada.
Strasno posvećeni francuskoj muzici i dominantnoj šansoni, ovi umetnici ulice, kroz živahan repertoar, te energičan i neobičan nastup jedinstvene atmosfere, kombinuju autentičan zvuk nove francuske scene sa svojim kreacijama posebnog senzibiliteta, u ukusnu mešavinu različitih žanrova, poput klasične i svetske muzike, roka, ska i drugih. Zvučnu okosnicu benda čine gitara, udaraljke, violina, harmonika i vokal, koji na većim nastupima dobijaju i podršku kompletne ritam sekcije i duvača.
Za dosadašnjih sedam godina karijere, zabavljali su prolaznike na ulicama širom Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Albanije, sa vrhuncem pred 15000 ljudi na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao predgrupa slavnoj Zaz. Na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača će ih, verovatno, videti još veći broj. I šta nakon toga? Pravo je vreme za diskografski debi.
Lost Professors (Sremska Mitrovica)
Akustični kvartet Lost Professors iz Sremske Mitrovic, jedan je od domaćih sastava koji su pobedili na konkursu za nastup na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača. Njihova mahom instrumentalna priča u Novom Sadu će biti bogatija za jedinstven glas mlađane Katarine Dumančić, poznate kao novootkrivena „srpska Edit Pjaf“.
Ovaj zanimljiv i izvođački veoma kvalitetan bend nastao je kao duo-kombinacija tradicionalne vojvođanske tambure i akustične gitare, sa velikim potencijalom i naglašenom željom za eksperimentima. Vremenom je priča obogaćena talentovanom i dokazanom ritam-sekcijom iz Novog Sada, a kao plodovi svih njihovih nastojanja pojavili su se autentičan zvuk i specifičan stil izvođenja popularnih vokalnih numera sa ovdašnje i svetske scene u instrumentalnom maniru. Snimanja i brojni nastupi u zemlji i inostranstvu učinili su Lost Professor vrlo popularnim i na internetu, a zatim ih doveli i do učešća na Džez i bluz festivalu u Sremskoj Mitrovici.
Autorski potencijal i stalna želja za napretkom povezali su ovaj bend sa pevačkom zvezdom u usponu, dvanaestogodišnjom Katarinom Dumančić, finalistkinjom TV programa “Ja imam talenat”. Kao specijalna gošća, ona će obogatiti nastup Lost Professorsa na jednom od punktova ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača u Novom Sadu.
Bandolino (Velika Britanija)
Tipičan ulični trubadur, koji sam sa svojim šeširom kruži svetom u potrazi za publikom, dolazi nam sa britanskog ostrva i zove se Bandolino. Nadasve živopisan čovek-orkestar peva i simultano svira čak 15 instrumenata, računajući mandolinu i usnu harmoniku ili kazu, bubanj na leđima, daire i druge zvečke na rukama i nogama, kao i nezaobilaznu gumenu patkicu – svog jedinog stalnog pratioca.
Pravim imenom Fergus Mekkej, ovaj umetnik je u stalnoj promeni adrese, od škotskog severa do sunčanih trgova Rima, što, kaže, jedino čini da se zaista oseti živim. Usput piše i svoje pesme, inspirisane tako bogatim iskustvom, u kojima ponekad bude i oporog engleskog humora, pored nezaobilaznih emocija i osećanja različitog tipa. Inspirišu ga i drugi, slavniji muzičari, poput Boba Dilana, Vana Morisona i Toma Vejtsa, čiji akustični stil i sam neguje. Usput je snimio i svoj prvi ce-de „Bandolino and the Ringmaster’s wife“, a na Festivalu uličnih svirača će biti prava pokretna atrakcija, jednako prisutna na gotovo svim punktovima.
Irrwisch (Austrija)
Putujuće pozorište Irrwisch (Čuperak) dolazi nam iz Austrije i stalni je učesnik raznih smotri ulične umetnosti širom Evrope i sveta. Odlikuje ih neposredan kontakt sa publikom, u kome na principu scenskog pokreta i provokacije istražuju mogućnosti zabave u međusobnoj komunikaciji među ljudima.
Tri beskrajno šarmantna gospodina u frakovima, na visokim štulama, naoružani specifičnim, pomalo iščašenim humorom, spontanom improvizacijom ruše tabue i pomeraju granice pristupa publici. Kroz 15 godina neprekidnog putovanja, izveli su razne predstave, presvlačeći se u čitav spektar likova, od kojih su najupečatljivije bile njihove bakice-penzionerke, u najsvetlijoj tradiciji Montija Pajtona, pa i još malo „luđe“.
Najnoviji komad pozorišta Irrwisch „Wegenstreits Guests“ (Kontroverzni gosti) je neverbalna, interaktivna, pomalo otkačena i veoma zabavna ulična igra, koja privlači pažnju najšireg auditorijuma svih generacija. Trojka „čupavih“ džentlmena je u toj igri spremna na sve zarad dobrog provoda, poput spontanog pentranja na otvorene prozore i balkone, stopiranja autobusa i bicikala, kao i na „krađu“ foto-aparata i sladoleda od prolaznika. Dakle, posetioci Festivala uličnih svirača – pripremite se na potpuno ludilo.
Josip a lisac (Novi Sad)
Novosadski bend Josip a lisac pravi je predstavnik današnjeg vremena u šou-biznisu, medijma i umetnosti, koje se, kako kažu, preslikava kroz dostignuća prošlosti. Njihova životna filozofija, međutim, uživo zvuči daleko zabavnije, jer je u pitanju vesela i dinamična banda, sklona temperamntnim a opuštajućim ritmovima kao što su ska i rege.
Osmočlana postava sa bogatom duvačkom sekcijom se u suštini vešto poigrava melodijama i pričama koje su nastajale na pop-sceni prethodnih dekada na celovitoj SFRJ teritoriji. Uz dobar provod sa dosta igranja i skakanja, Josip a lisac nastoje da tekstualnim angažmanom dotaknu teme emotivnih dubina i socijalnog okruženja. Od nastanka 2009. do danas, nastupili su gde god su mogli, uključujući i „Koncert godine“ u Novom Sadu. U međuvremenu su dospeli i do diskografskog prvenca, albuma „Poslednji samuraji“, a ovosezonski „šlag na tortu“ biće im jedinstven nastup na Festivalu uličnih svirača.
Re-Timbrar (Portugalija)
Portugalska baterija Re-Timbrar nije samo obična muzička grupa, već pravi pokret, koji na principima ulične umetnosti neguje tradicionalne ritmove svog naroda, i to sa velikim poštovanjem. Ali, kako su ove lokal-patriote u svako doba spremne da svoje korene ukrste sa muzikom drugih meridijana, kao i da ih podele sa svim drugim građanima sveta, to ih kvalifikuje i za nastup na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača, kao jednu od vodećih atrakcija.
Grupa je nastala u gradu Portu, na melanholičnoj atlantskoj obali kao starom „kraju sveta“, što se oduvek odražavalo na portugalsku muziku i kulturu uopšte. Kako isti taj okean povezuje Portugal sa svim drugim kulturama sveta, tako i ovi umetnici ne prežu od internacionalnih kontakata kroz muziku. Ipak, lokalni kolorit i tradicija su njihova omiljena teritorija, a posebno ritmovi, pa Re-Timbrar uglavnom istražuju i koriste stare portugalske perkusione instrumente, kao što su triangulo, bombu, kaiša, reku-reku, šukalju alentežano, adufe, trekulaš i drugi. Rezultati njihovih eksperimenata grade potpuno novu portugalsku muziku sa različitim muzičkim uticajima, zavisno od afiniteta pojedinih članova benda.
Kako Re-Timbrar najviše polažu na živi nastup, gde su, inače, veoma atraktivni, posetioce Festivala uličnih svirača očekuje retko i nezaboravno iskustvo. Tim pre, što će Portugalci nastupiti na više punktova, kao i u hodu, uz poseban poklon – radionicu namenjenu svim ljubiteljima perkusija, novih saznanja, kao i muzike uopšte.
Stax Rhythm Clown (Nemačka)
Predstavnik nemačke škole umetnosti na Festivalu uličnih svirača biće klovn Staks, čije „oružje“ nije samo humor, već i muzika, tačnije – ritam. Ovaj netipičan zabavljač, pored nebrojenih gegova, savršeno vlada i bubnjem, i to posebnim, starim japanskim – tai ko.
Prilično originalan u odnosu na većinu kolega sa crvenim (crnim) nosom, Filip Šefer barata specifičnom vrstom humora sa dosta nepredvidivih momenata, a u svoje ulične performanse obogaćene udaraljkama vešto uvlači i brojnu publiku. Sebe doživljava i predstavlja kao pojavu koja je na Zemlju dospela iz nepoznatih predela, sa misijom da pomera granice i svaki susret sa novim auditorijumom pretvori u interaktivnu igru obostranog upoznavanja. Radoznalost mu je pritom najjača osobina, koja mu pomaže da se brzo zbliži sa krugom posetilaca, pri čemu je ponekad suptilan, ali često i vrlo direktan. Sve to uvek kulminira nekom iznenađujućom situacijom i, naravno, neviđeno virtuoznim solom na bubnjevima.
Staks će tokom Festivala uglavnom biti „na rasporedu“ u Dunavskom parku. Ipak, znajući kakav je, i u tom smislu su moguća razna iznenađenja.
Music Harmony (Novi Sad)
Muzičko-edukativni centar Music Harmony iz Novog Sada je specifična muzičko-scenska radionica, koja okuplja prvenstveno najmlađe poklonike umetnosti. Mladi polaznici ove škole su, nakon jednogodišnje prakse i brojnih nastupa širom Vojvodine, sada već dovoljno veliki i za samostalan koncert na Festivalu uličnih svirača.
Ovaj edukativni centar je nastao u proleće 2011. godine, na bazi ideja nekoliko muzičkih profesionalaca iz Novog Sada, kojima se ukazala potreba za ustanovom koja će metodološki povezati dve različite struje u muzici – klasičnu i popularnu. Sa maksimom „ozbiljnost klasike kroz opušten prizvuk savremene muzike“ prionulo se na rad, usmeren prvenstveno ka smanjenju stresa kod dece, kao i tenzija u dosadašnjoj edukativnoj praksi u našoj zemlji. Music Harmony ima nekoliko odseka – za klavir, gitaru, solfeđo, popularno pevanje, hor i, naravno, rok bend, dok su polaznici uzrasta od petogodišnjaka do srednjoškolaca.
Njihovi nastupi kombinuju rok koncert i klasičan recital, na kojima deca kao solisti ili u okviru kamernih sastava interpretiraju poznata muzička dela. Koliko sve to podseća na Džek Blekovu „Školu rokenrola“, uveriće se svi posetioci Festivala uličnih svirača koji budu došli na njihov jedinstven nastup.
Camillocromo (Italija)
Tipična i prepoznatljiva neverovatna italijanska muzikalnost imaće predstavnike i na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača. Grupa svirača okupljena pod duhovitim imenom Kamilokromo na pravi način donosi umetnički duh Čizme, oličen u instrumentalnoj virtuoznosti, beskrajnoj ljubavi prema muzici i neodoljivom šarmu.
Šestorica sviraca, duvači, harmonikaš i bubnjar, okupili su se 2005. podno znamenitog Krivog tornja u Pizi, kako bi svoja različita muzička iskustva ukrstili u jedinstven ambijent, u kome stvaraju pesme za imaginarni film bez scenografije i glavnih uloga. Na tom putu, oni se oslanjaju na uticaje džeza, latina, balkanskog zvuka i džipsi svinga, sa atmosferom kabarea, vodvilja i cirkuske predstave. Pregršt autorskih instrumentala u međuvremenu su objavili na čak tri samostalna albuma, što je za umetnike uličnog renomea velik uspeh. A predstave uživo? To su pravi praznici dobre zabave, smeha i vrhunskog muziciranja.
Kamilokromo će u Novom Sadu nastupati tokom čitavog Festivala, na raznim punktovima, u hodu, kao i u susretu sa drugim sastavima. Praktično ih neće biti moguće promašiti.
Trukitrek (Španija)
Putujuće pozorište lutaka Trukitrek dolazi nam sa sredozemnih obala Španije, mada je glavni i jedini glumac u predstavi Italijan – Roberto di Lernia. Nesvakidašnji pristup scenskoj igri sa elementima teatra pokreta, animacijom lutaka i posebnom scenografijom, ključni su delovi četrdesetominutne predstave „Blue Moon“, koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Trukitrek su od 1998. do danas producirali veliki broj različitih predstava, u kojima su se poigrali gotovo svim pozorišnim elementima osim onog najuobičajenijeg – glumaca koji prate didaskalije. Specijajalitet im je lutkarsko pozorište u kombinaciji sa pokretima i neverbalnom komunikacijom, a najčešći učesnici u njihovim predstavama su „humanete“ ili poluglumci-polulutke. Performansi Trukitreka su najčešće komične igre bez teksta, sa muzikom, lutkama i vizuelnom poezijim u prvom planu.
Nakon izvedbi na svih pet kontinenata, u Novi Sad stiže priča o iskrcavanju prvog čoveka na Mesec, tačnije – šta je jedan običan građanin Sveta radio tog 21. jula daleke 1969. godine. Ova nesvakidašnja i romantična pozorišna igra biće na stalnom repertoaru Festivala uličnih svirača, na sceni u Dunavskom parku.
Prkos drumski (Novi Sad)
Neofolk-bluz bend Prkos drumski adresom pripada novosadskoj muzičkoj sceni, mada okuplja brojno članstvo i sa različitih meridijana, od Beograda i Kotora, čak do Njujorka. Dominantan akustičan zvuk i toplina lirskog izraza, kao i mešovita muško-ženska postava čine ih netipičnom, gotovo endemskom pojavom na ovim prostorima, i šire.
Dvanaest godina karijere i bogata diskografija učinili su ovaj sastav jednim od predvodnika nove scene sveobuhvatnih SFRJ prostora, poznate i pod nazivom – Novi odmetnici. Čak ni geografska razuđenost nije zaustavili petnaestak članova u zajedničkom radu, naprotiv, motivisala ih je na stvaranje nekoliko različitih inkarnacija iste priče. Bazirani isključivo na autorskom radu i beskrajno uporni, Prkos drumski su jednostavno morali da privuku i veću pažnju javnosti, ali ne toliko na kulturološki unazađenom domaćem terenu, koliko po belom svetu. Tako je muzički publicista iz Engleske, Edi Kuni, njihovu numeru „Godine neke daleke“ proglasio jednom od najlepših uopšte u poslednjih 20 godina. Tome u prilog svedoči i četiri albuma, objavljenih mahom u Hrvatskoj.
Umilni zvuci gitara, mandoline, violine, usne harmonike i perkusija, sa višeglasnim pevanjem, očekuju i Novosađane na jedinstvenom koncertu Prkosa drumskog u okviru Festivala uličnih svirača. Njihov punkt biće nova stalna tačka ove manifestacije – saletla u Dunavskom parku.
Residual Gurus (Španija)
Dah moderne, osvešćene i angažovane umetnosti stiže nam iz sunčane Španije, tačnije – pokrajine Katalonije, u liku petorice vrhunskih virtuoza na perkusijama. Ništa posebno, reklo bi se, da njihovi instrumenti nisu napravljeni od recikliranih materijala sa – otpada.
Prazne pivske buradi, plastične vodovodne cevi i drugi delovi odbačenog pokućstva, inspirisali su ove mlade vizionare na nešto novo, originalno i prilično revolucionarno. Svi redom visokoobrazovani na raznim svetskim ustanovama za perkusije, instrumente sa dirkama ili muzičku teoriju, ipak su ostali zatečeni kvalitetom dobijenih zvukova, što ih je inspirisalo na dalje eksperimente i donelo začuđujuće rezultate. Ubrzo je napravljen i koncept nastupa, koji će ulice i trgove u gradovima širom Evrope i Sveta pretvoriti u scene pune nepredvidljivih uzleta, dobrog zvuka i ritma, kao i masovne, kolektivne meditacije. I vizuelno veoma atraktivni, kao pokretna muzička trupa sa Marsa, Residual Gurus su namah osvojili uličnu scenu, koja je poslednjih godina bogatija za malo izvorne svetske muzike 21. veka, u kombinaciji orijentalnih ritmova i akustično-elektronskog zvuka na raritetnim udaraljkama bogate intonacije.
Rezidual Gurus će u Novom Sadu radno boraviti puna tri dana. Festival uličnih svirača će tako imati retko zadovoljstvo da ih ugosti u različitim okolnostima – na nekom od statičnih punktova i, naravno, u hodu.
Het Mobiele Naaiatelier (Holandija)
Koliko je krojački zanat težak, pogotovo kada stotine ljudi čeka na proizvod vaših ruku i igala, a koliko tek može da bude zabavan ako mu se priđe sa kreativne strane i slobodnog duha – najbolje znaju holandske umetnice iz dua Het Mobiele Naaiatelier. Ova pokretna krojačka radionica priređuje neobične ulične performanse u kojima, na licu mesta, kroz eksploziju zvuka i pokreta, na biciklu-šivaćoj mašini, u saradnji sa auditorijumom, nastaju originalni modni proizvodi.
Obrazovane i savršeno svesne sveta oko sebi, Karin Arts i Mariken Bigman fan Gel, od 2003. godine „izvode“ svoj krojački akt širom sveta, polazeći od matične adrese u kosmopolitskom Amsterdamu. U skladu sa prepoznatljivim lokalnim folklorom, bicikl im je glavno prevozno i radno sredstvo, u kombinaciji sa antikvitetnom krojačkom alatkom, spojenom na sistem prenosa dvotočkaša. Kombinujući šnajderski zanat sa uličnim pozorištem, ove dame plešu, pevaju, flertuju i simuliraju svađu, dok istovremeno šiju neverovatne modne detalje, uglavnom prekrajajući odeću koju donosi sama publika.
Radoznali ste i želite originalan odevni predmet za sezonu jesen-zima 2012/13? Potražite Het Mobiele Naaiatelier na nekom od punktova Festivala uličnih svirača ili na njihovoj javnoj radionici u petak u Dunavskom parku, i ponesite deo garderobe koji biste želeli da osvežite. Jedno je sigurno: ko zna šta će od toga ispasti.
Plesno udruženje Groove (Novi Sad)
Stari prijatelji i „deca“ Festivala uličnih svirača su i Plesno udruženje Groove iz Novog Sada. Njihovo drugo uzastopno gostovanje na ovoj manifestaciji, što je određena vrsta privilegije, samo je potvrda da su ovi mladi umetnici igre na ulici i dalje na pravom putu.
Gruvovci se prvenstveno bave promovisanjem urbane hip-hop kulture, sa akcentom na plesu, a ciljna grupa su im svi ljudi dobre volje, bez obzira na starosnu granicu. Zalažu se za zdrav način života i bavljenje fizičkom aktivnošću, pa u skladu sa tim sarađuju sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine i drugim sličnim udruženjima.
Po pitanju hip-hopa, Groove iskazuje umetničku stranu pokreta, kao i razloge zbog kojih je nastao pre tridesetak i više godina na ulicama Njujorka, u jeku rata tamošnjih bandi. Na taj način oni podstiču mlade ljude da se okrenu nenasilnom rešavanju problema i da neguju pozitivne poglede na svet. U tome im dosta pomaže i učenje koraka tipičnih uličnih plesova, kao što su hip-hop, haus i brejk dens, loking, poping, denshol i drugi. Groove uz to na svoje članove, a i ostale uključene u priču, stalno apeluje da neguju nacionalnu, versku i rasnu jednakost, kao i sve druge oblike tolerancije.
Takve ideje se savršeno uklapaju i u ovogodišnju humanitarnu misiju Festivala uličnih svirača. Plesno udruženje Groove će nastupiti na specijalnom punktu za plesne tačke, u Dunavskoj ulici.
Helix (Grčka)
Legendarna starogrčka kultura, kao kolevka moderne evropske civilizacije, logično, ima svoje nastavljače i u svetu današnje ulične umetnosti. Tradicija začeta na trgovima i pijacama starih helenskih polisa, preslikava se kroz aktivnosti Uličnog pozorišta Heliks, najzvučnijeg imena moderne grčke buskers scene i jednog od atraktivnijih učesnika ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača, koji će i zatvoriti manifestaciju spektakularnim nastupom na Trgu slobode u nedelju, 9. septembra, uveče.
Osnovano u Atini 1987. godine, pozorište Heliks danas važi za najznačajniju i najuticajniju instituciju ovog tipa kod Helena. Desetočlana izvođačka ekipa sa velikim uspehom vlada scenom svoje domovine, gde pozitivno utiče na razvoj ulične umetnosti, kroz primer i podsticaj mladima da se i sami upuste u avanturu punu odisejevske neizvesnosti. Koliko su uspešni, svedoči i činjenica da imaju svoj festival ulične umetnosti, koji se od 2009. redovno održava u podnožju Olimpa. Izuzetno dobro obučeni za različite akrobacije i druge veštine uličnog performansa, članovi Heliksa u moderan scenski izraz uspešno inkorporiraju nasleđe starogrčkih filozofa, pesnika i mitova. Komade inspirisane Aristofanom, Hesiodom, Homerom, Prometejem i drugim autorima i junacima, izvodili su širom Evrope i sveta, kao i tokom Olimpijade u Atini 2004. godine.
Heliks će u Novom Sadu nastupiti sa komadom „Ulična komedija sa iluzijama i snovima“. Nastala na principima komedije del arte, ova scenska priča podrazumeva mnogo akrobacija i žongliranja na štulama, kao i bogat vatromet. Svemu će prethoditi parada ulicama Novog Sada, u duhu nezaboravnog megaspektakla francuske trupe Malabar prošle godine.
Baengditos (Nemačka)
Big beng ili veliki prasak, iz kojeg je, veruje se, nastao čitav svemir, inspirisao je i grupu hiperaktivnih Nemaca da pokrenu svoju uličnu trupu i nazovu je, u skladu sa ličnim afinitetima, tako nekako – Bengditos. Predani adrenalinskim veštinama i zovu opasnosti, ovi moderni gradski kauboji izvode zapaljive programe u kojima, uz bogate vizuelne efekte, uglavnom stradaju – automobili.
Od kada su se, 2005, okupili u Hamburgu, Džoni i Roni sa tehničkom ekipom obilaze gradove, trgove i festivale širom Evrope, sa blagim otklonom prema Severnoj Americi, u kojoj, inače, pronalaze inspiraciju za svoje vratolomije. Najpoznatija od njihovih tačaka je „Stunt show“, iliti Kaskaderska zabava, direktno stimulisana sličnim akrobatskim poduhvatima pogibeljnih entuzijasta iz Las Vegasa. Konkretno, nabudžena bela folksvagen buba jurca u krug nekim javnim prostorom, ostavljajući trag spaljene gume, usput služeći svojoj „posadi“ i kao poligon za niz neverovatnih gegova i akrobacija. Na vrhuncu, oni u duhu cirkuskih tački, proleću preko rampe sa obručem u plamenu.
Posetioci Festivala uličnih svirača će imati retko zadovoljstvo da vide ovaj jedinstveni šou, kakvi nisu viđani još od rušenja poslednjeg lokalnog vašarskog „zida smrti“. Ukoliko u subotu, 8. septembra, osetite miris benzina negde u centru Novog Sada, znajte da su to Bengditosi startovali svoju mašinu, na novom punktu manifestacije – u dvorištu Sokolskog doma.
Rpoint (Velika Britanija/Srbija)
Programi pomoći manjinskim grupama u našoj zemlji imaju sve značajniji zamah, a deo te priče imaće svoju prezentaciju i na Festivalu uličnih svirača. Organizacija Rpoint, koja okuplja mlade Rome iz gradova kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, izvešće deo svojih edukativnih programa sa štićenicima predanim muzici, plesu i umetnosti uopšte.
Rpoint je neprofitna organizacija osnovana u Velikoj Britaniji još 2006. godine, od kada je usmerena ka pomoći romskoj deci isključivo u Srbiji. Njihove aktivnosti kreću se u okviru edukativnih i kreativnih radionica, kojima nastoje da kod dece i mladih Roma prodube njihov kreativni duh i usmere ih ka većim šansama za pronalazak nekog konvencionalnog zanimanja, kao i bolji i lakši život generalno. Rpoint za različite projekte volonterski angažuje stručnjake za pojedine oblasti umetničkog i poslovnog delovanja, kao što su muzičari, didžejevi, koreografi, fotografi, kamermani, pravnici, projekt-menadžeri, lekari, informatičari, veb dizajneri, pi-arovi i filmski reditelji.
Posetioci Festivala uličnih svirača imaće priliku da vide jedan od projekata Rpointa na punktu za plesne tačke u Dunavskoj ulici. Deca iz Niša i Beočina izvešće tom prilikom program pun pevačkih i plesnih numera, koje su sami osmislili, a govore o njihovoj svakodnevici i životu na ulicama. Na taj način, kako kažu, oni nastoje da izraze svoja osećanja i razbiju brojne predrasude koje u društvu vladaju o njima.
Art klinika (Novi Sad)
Renomirana andergraung umetniča organizacija „Art klinika“ iz Novog Sada ove godine će, kao novi prijatelj i partner Festival uličnih svirača, dati velik doprinos kreativnom i edukativnom karakteru manifestacije. Niz umetničkih radionica trupe Maštobus, pod nazivom „Da li smete da stanete pred dete“, održavaće se svakodnevno tokom Festivala, na specijalnom punktu namenjenom najmlađima, u Dunavskom parku.
„Art klinika“ je reprezentativnio deo Multimedijalnog centra „Led art“, koji dugi niz godina u Novom Sadu i šire uspešno balansira na samim granicama vizuelne i konceptualne umetnosti, nastojeći da brojnim zanimljivim i nesvakidašnjim projektima i aktovima pozitivno utiču na buđenje građanske svesti i kulturnih potreba među sugrađanima. Jedan od svežijih projekata ove uporne i nadasve kreativne družine je i Maštobus, mešoviti dvojac akademskog vajara Vladimira Ilića i psihološkinje Dragane Gogić, osvedočenih i nagrađivanih umetnika, humanitaraca i prijatelja dece.
Kreativne radionice „Da li smete da stanete pred dete“ zamišljene su kao interaktivni performansi mališana predškolske ustanove i iskusnih muzičara – učesnika Festivala. Dečija spontanost naspram realnosti odraslih, ogledaće se kroz improvizovanu izvedbu muzičkih numera koje će na licu mesta komponovati najmlađi i potpuno neiskusni „kompozitori“. Uz veliku dozu neizvesnosti, ove tačke obećavaju i dosta dobre zabave, sa obiljem smeha i dečije radosti.
Daniele Villa (Italija)
Papir, makaze i lepak, uz malu pomoć video-platna i projektora, glavna su sredstva za rad italijanskog umetnika Danielea Vile. Tehnikom kolaža, koje pravi na licu mesta, koristeći požutele stranice starih novina, magazina i knjiga, ovaj romantični Rimljanin kod posmatrača mahom budi nostalgiju i novootkrivenu harmoniju, sa malim ironijskim odmakom i uz kritičke komentare apsurda svakodnevice, što će biti i jedna od poslastica ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača.
Ovaj svestrani apeninski artista jedan je od osnivača nezavisne filmske producentske kuće i studija „Citrullo International“, bazirane u Rimu, koja godinama uspešno snima umetničke filmove i animacije, uz poseban segment izdavanja knjiga i drugih publikacija sa temama iz oblasti filmske umetnosti i bioskopa. Vila se trenutno afirmiše i kao umetnik uličnog performansa, mada program koji izvodi u velikoj meri odudara od uobičajenog zvučnog i energetskg bekgraunda ovakvih smotri.
Tišinu i kreativni zanos umetničkog ateljea on iznosi na ulice ili trgove, gde pred živim auditorijumom izvodi vizuelnu predstavu na čiji tok prisustvom utiče i sama publika. Od fragmenata lične arhivske građe, obogaćene lokalnim koloritom, Daniele pravi i projektuje iznenađujuće kompozicije, arhaično okrenute nekim lepšim, mirnijim i sporijim vremenima, daleko od sadašnje gradske vreve i neverovatne brzine informatičke ere. Tako će se, na Festivalu uličnih svirača, na uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice, tri dana vrteti priča o starom i novom svetu, obogaćena ulogom i slikama Novog Sada.
Zaa (Kruševac)
Tradicionalno skloni rastafarijanskoj ikonografiji i ritmovima prijateljske i bliske nam Jamajke, urbani mladi Srbi naprosto uživaju u zvucima regea, daba i drugim oblicima nasleđa ovog živopisnog karipskog ostrva. Na tom tragu deluje i sastav Zaa iz Kruševca, mešovita postava koja na muziku gleda iz šireg, filozofskog ugla, kao kombinaciju umetnosti, znanja, strasti i izvođačkog talenta.
Nekoliko godina zajedničkog rada bili su dovoljni da ovaj bend, bogat ženskom vokalnom energijom i za rege uobičajenom ritam i duvačkom sekcijom, napravi značajne iskorake u samopromociji i etabliranju na lokalnoj i regionalnoj sceni. Nekoliko audio i video singlova upotpunjeni su i autorskim albumom „Good Things“, koji je za sada dostupan samo putem digitalnog daunlouda. Uz uobičajenu opuštenost dab/rege žanra, ova muzička priča donasi i zanimljiv upliv u razne druge žanrovske kategorije, u skladu sa afinitetima brojnog Zaa članstva u poslednjih nekoliko sezona. Pravu priliku za promociju svojih ideja i ikonografije Kruševljani će imati na Festivalu uličnih svirača, na jedinstvenom nastupu, duboko u urbanom jezgru starog centra Novog Sada.
Stray Dogg (Beograd)
Retko ozbiljan bend na ovim prostorima, duboku uronjen u svoju umetnost bez osvrta na besmislene i nerealne zahteve današnje scene i medijski diktat, dolazi nam iz Beograda i predstavlja pravu budućnost srpskog rokenrola, ako ovaj uopšte poživi još koju godinu. Stray Dogg su mlada snaga originalnog i nadahnutog stilskog izraza, bliska mitskim radovima velikih američkih kantautora 20. veka, sa akustičnim instrumentima u srcu zvučne slike, što je, uz lepu poeziju na engleskom jeziku, vrlo privlačna pozivnica za njihov koncert na Festivalu uličnih svirača.
Stray Dogg je grupa mladih beogradskih umetnika muzike, koju je okupio kantautor Dušan Strajnić, poznat i kao Dukat Stray. Ekipa se okupila 2011, spontano, za potrebe nastupa ovog autora kao podrška kanadskoj andergraund heroini Chinawoman. Dukat je od tada, potpomognut pijanistkinjom Jelenom i violinistkinjom Anom (obe završile Muzičku akademiju u Beogradu), te gitaristom Markom, otpočeo pravu bendovsku priču. Do kraja godine pojavio im se već i debitantski album „Almost“, praćen adekvatnim video-singlovima, što su upućena publika i kritika dočekale raširenih ruku, a zatim je usledila i regionalna turneja, koja još uvek traje. Suštinski melanholičan, ali i nadasve topao i melodičan, zvuk ovog sastava nema pravi pandan na srpskoj sceni, mada broj Stray Dogg poklonika raste iz dana u dan.
