Nakon brojnih stranih trupa sa karakterom cirkuske predstave, Festival uličnih svirača će ove godina sa zadovoljstvom ugostiti jedinstven šou tog tipa sa – ovog podneblja. Upravo iz Novog Sada dolazi umetnička organizacija „Ludifico“ (Ludifiko), koja se bavi veoma ozbiljnim proučavanjem, prezentacijom i popularizacijom cirkuskih veština.
Ludifikanci sebe prestavljaju kao cirkuske artiste koji izuzetno vole, neguju i unapređuju svoje veštine, a najradije ih dele sa publikom tokom nastupa. Veoma dobro organizovani, sa osmišljenim aktivnostima u svakom pogledu, oni osvajaju već na prvu loptu, scenskim šarenilom, dinamikom i, pre svega, istinskom veštinom. Među delatnostima kojima bez greške barataju nalaze se hodanje i ples na štulama, plesne koreografije sa rekvizitima ili bez njih, parterna akrobatika, klovnovske animacije i žongliranje lopticama, čunjevima, obručima, štapovima, lepezama i raznim vatrenim predmetima. Svoje veštine unapređuju putem kreativnih radionica, a jedna od njih posvećena je žonglersko-plesačkom rekvizitu poi, poreklom sa Novog Zelanda, gde je muškarcima koristio za razvijanje koordinacije i spretnosti, a ženama za gracioznost pokreta.
Predstava koja objedinjuje veštine desetočlane trupe „Ludifico“ zove se „TV pretplata“ i na duhovit način kritikuje medijsku ponudu, potrošačko društvo i ljudsku fascinaciju svetom u kome živimo. Većina tački koje čine ovaj spektakl izvodi se u vazduhu, uz obilje elemenata kabarea, savremenog plesa i komedije. Nakon nastupa na festivalima i karnevalima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Mađarskoj, Ludifikanci će se na Festivalu uličnih svirača pojaviti u petak 6. septembra, u Katoličkoj porti.
Mark Rainey (Niš)
Pravo osveženje domaće indi scene stiže sa juga, u liku mladog kantautora anđeoskog glasa Marka Raineya. Akustična gitara i vokal su najjači aduti ovog Nišlije, kojima isporučuje svoju lepu, zanimljivu i angažovanu poeziju, a ona opet, mada je na engleskom jeziku, na svakom koraku nailazi na razumevanje i odličan prijem.
Iako tek u ranim dvadesetim, Mark se već dugi niz godina bavi autorskim radom, o čemu svedoči velik broj njegovih mini-spotova na Jutjubu. Njegove pesme govore o temama morala, ljubavi i prijateljstva, a pisane su u maniru najvećih majstora nezavisne pop produkcije i – vrhunski odsvirane. Ovaj mlad muzičar neguje jedinstven stil sviranja, a podjednako dobro barata gitarama namenjenim i za levu i za desnu ruku. Sam ili sa bendom, Rainey je do sada nastupio na brojnim festivalima i drugim rok spektaklima širom Srbije (Niš – Nisomnia, Zaječar – Gitarijada, Beograd – kao predgrupa Hladnom pivu…). Trenutno je najviše zaokupljen finalizacijom prvog solo albuma „Farewell Sweetie“, čije se objavljivanje očekuje do kraja godine.
Uz sve to, Mark Rainey će posetiti i Novi Sad, gde će premijerno prikazati svoj talenat i veštinu upravo na Festivalu uličnih svirača. Njegov nastup predviđen je za petak, 6. septembar, uveče, na bini u Zmaj Jovinoj ulici.
Verglšpil (Beograd)
Romantični duh lepih, starih vremena će na Festival uličnih svirača stići u magičnoj kutiji beogradskog sastava Verglšpil. Kako sam naziv asocira, u pitanju je družna koja publici nudi muziku za igru, ali u nekoj sasvim drugoj dimenziji od aktuelne scenske ponude.
Verglšpil je vokalno instrumentalni sastav u kojem već dve godine uspešno sarađuje šestoto muzičara, pet devojaka i jedan momak, kao pevači ili svirači na nekom od manje-više neuobičajenih instrumenata kao što su ukulele, drombulje, harmonika, razne perkusije i drugo. Njihov susret i prepoznavanje dogodili su se u okviru članstva u poznatom mnogoljudnom horu i orkestru Horkestar. Od tada su nerazdvojni, a samostalnim putem su krenuli vođeni idejom da stvaraju svoju muziku kroz učenje, eksperiment i komunikacije sa drugim ljudima u otvorenom i zatvorenom prostoru. Zajednički početak su obeležili aranžmani neobjavljenih pesama sastava Drvo svjetlosti, dok je danas diskografija Verglšpila bogata originalnim pesmama, poput „Magic box“, „Etikete“ i „Valcer tužnog klovna“.
Uz dosadašnje nastupe u Beogradu, Verglšpil će biti deo programske sheme ovogodišnjeg Festivala uličnih svirača. Njihova premijera pred novosadskom publikom zakazana je za subotu uveče na punktu u Zmaj Jovinoj ulici
The Cockblockers (Kragujevac)
Bluz-rok, kao jedna od omiljenijih retro formi popularne muzike, na ovim prostorima tradicionalno ima jako uporište, pa se strast prema sirovom gitarskom zvuku bez zadrške prenosi i na mlađe generacije. Među njima je i trio talentovanih Kragujevčana, okupljen u sastavu Cockblockers (Kakblokers), čiji dolazak na Festival uličnih svirača obećava deo atmosfere legendarnog Vudstoka.
Gitarista i pevač Nenad Todorović, pojačan ritam sekcijom Stefan Stojkovic (bas) i Aleksandar Vukajlović (bubnjevi), ušao je u priču oko benda sa stavom da bluzu treba dati malo više prostora na ovdašnjoj sceni. Stoga su od samog početka nametnuli vrlo zdrava pravila igre: svirajući obrade žanrovskih legendi stvoriti sopstveni zvuk i stil, a zatim ga pretočiti u originalan autorski rad. Upravo tako počinjali su i njihovi idoli, Hendriks, Stivi Rej Von, Stonsi, Zi zi top i drugi. Upornost i trud mlade trojke brzo su nagrađeni brojnim nastupima, a nakon premijere u rodnom gradu, usledile su svirke širom Srbije, skoro pa po starom receptu Riblje čorbe – u svakom mestu gde ima struje. Na kraju se odmotao i onaj najvažniji deo njihovih ambicija – autorski rad je doneo tri sveže pesme, koje ozbiljno „prete“ da se uskoro umnože, i prerastu u album-prvenac.
U međuvremenu, Cockblockers će posetiti i Novi Sad, a na Festivalu uličnih svirača će zasvirati u petak, 6. septembra, na sceni u Katoličkoj porti, u udarnom terminu od 21.30.
Magister Ludi Man Band (Hrvatska)
Zabavljačka veština skopčana sa muzičkim talentom i originalnošću osnovni je postulat ulične umetnosti, gde su jednočlani iliti one-man bendovi gotovo svakodnevna uobičajena pojava. Tek delimično nalik jedan na drugog, ovi vrsni umetnici izuzetno drže do svog stila i prepoznatljivosti, što su i upadljive odlike Magister Ludi Man benda, koji na Festival uličnih svirača stiže iz prestonice susedne nam Hrvatske – Zagreba.
Pravim imenom – Davor Peršić, ovaj četrdesetogodišnjak je, pre svega, diplomirao sociologiju sa temom „Sociološki aspekti igre i doprinos njenoj afirmaciji“. Inspiraciju za igru kao svoj životni moto, ali i poziv, pronašao je još u detinjstvu, od kada traje njegov kreativan rad sa zvukom, drvetom i svim vrstama muzičkih instrumenata. Od 1999. aktivno nastupa kao klovn, žongler, lakrdijaš i, naravno, muzičar, uglavnom u trupama Antuntun, Artistika i Drvored. U međuvremenu je, kao krunu svih svojih zanimacija, sagradio sopstveni instrument – modifikovani kontrabas, na koji povremeno dodaje razne druge zvučne komponente. U toj samopokrenutoj igri ritmova, bas-linija i povremenog pevanja, kako kaže – najviše uživa. Poslednje četiri godine predstavlja se kao solista i alterego Magister Ludi Man bend, a do sada je uveseljavao posetioce, pre svega decu, brojnih festivala muzike i ulične umetnosti širom svoje domovine.
Ovaj živopisni umetnik i zabavljač će na Festivalu uličnih svirača biti stalna pokretna atrakcija, a Novosađani će ga sretati na raznim punktovima u starom jezgru grada.
Uvertira (Novi Sad)
Poput kiše u avgustu, Novi Sad dugo čeka pojavu nove, mlade rokerske snage koja će dostojno nastaviti utabanim stazama Love Huntersa, Atheist Rapa, Ritma nereda i drugih legendarnih bendova. Uvertira je veoma mlada lokalna postava, koja poseduje ogroman potencijal i puno toga obećava, a koliko tačno i da li su na pravom putu, pokazaće i njihov nastup na Festivalu uličnih svirača, u subotu 7. septembra u Zmaj Jovinoj ulici.
Još uvek tinejdžeri, Filip, Igor, Petar i Luka već vrlo dobro barataju svojim instrumentima, u klasičnoj rokerskoj postavi sa dve gitare i ritam sekcijom, uz višeglasno pevanje. Raskošan svirački talenat, međutim, ne bi mnogo vredeo bez stvaralačkog dara, a Uvertira u to ulaže veliku energiju. Autorski materijal od pet pesama, pod imenom „Od brodova do olupina“ snimljen je tokom 2012. u studijima Radio televizije Vojvodine, i dostupan za slušanje putem interneta. Ipak, ovaj bend je najaktivniji na živim svirkama, pa su tako već uspeli da upišu otvaranje koncerta legendarnih Status Quo na Petrovaradinskoj tvrđavi, kao i učešća na nebrojenim gitarijadama i drugim takmičenjima mladih nada i budućih zvezda. Uvertira neguje izuzetno modernu verziju klasičnog roka, zvukom na tragu najsvetlijih momenata MTV2 kanala. Poslovično siromašna dobrim mejnstrimom, domaća scena prosto vapi za ovakvim sastavima, pa je zato pred Uvertirom zaista lepa šansa za pravi uspeh.
Horkestar (Beograd)
Prava institucija domaće alternativne scene dolazi iz Beograda, a poznata je pod slikovitim imenom Horkestar. Dvokomponentni mnogočlani sastav, podeljen na vokalni deo (hor) i instrumentalnu sekciju (orkestar) neguje angažovan pristup životu i umetnosti, a osim po brojnosti, prepoznaje se i po nastupima na neobičnim mestima, kao što će, bez sumnje, biti i jedan od punktova Festivala uličnih svirača, 7. septembra uveče.
Horkestar je nastao 2006. godine, promenom imena nakon odlaska grupe Škart koja je osnovala zajedničku grupu Horkeškart 2000. godine. Horkeškart je u velikoj meri trasirao put kojim i danas ide Horkestar. Stotine kreativnih mladih ljudi je prošlo kroz ovaj hor i svi su, na neki način, uticali na repertoar, način i intenzitet rada, kao i same nastupe. Hor je radio sa tri dirigentkinje, ali i bez ovog vida upravljanja, takođe i sa celim orkestrom, kao i uz pratnju samo jedne gitare. Repertoar Horkestra se sastoji od revolucionarnih i radničkih pesama, kompozicija na stihove domaćih pesnika poput Vaska Pope, Stanislava Vinavera i Duška Radovića, obrada novotalasnih bendova stare Jugoslavije, kao što su Šarlo akrobata, Paraf, Dobri Isak i drugi, uz sve više autorskih pesama samih članova hora. Ova zanimljiva družina jednako voli nastupe u konvencionalnim koncertnim prostorima, kao i na mestima gde se ne očekuje takva vrsta performansa, na ulicama, trgovima, pijacama i domovima za nezbrinutu decu, te po trolejbusima i parkovima. Horkestar često podržava humanitarne, ekološke i građanske akcije, a između ostalog je i inicijator međunarodnog Festivala samoorganizovanih horova „Svi u glas“. Pod tim sloganom, uz očekivanu podršku publike, nastupiće i na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača.
Jah Balebaroshi (Bosna i Hercegovina)
Jedini regionalni predstavnik iz bliske nam Bosne i Hercegovine na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača biće mladi bend Jah Balebaroshi (Dža Balebaroši). Ova petočlana postava dolazi iz Prijedora i svira alternativni rege, sa mentalnom porukom „promenite svet, pronađite mir, volite muziku“.
Mlada ekipa dobrih muzičara, okupila se i krenula sa radom tek nedavno, u avgustu 2012, zanesena idejama rastafarijanstva i, pre svega, sklona laganim ritmovima karipskog ostrva čuvenog kao postojbina Boba Marlija i rege pokreta. Uz uobičajenu ikonografiju i autfit, te veoma neobično ime nejasnog naziva, Dža Balebaroši odmah kreću u punoj brzini, praveći repertoar zasnovan na obradama klasika žanra, ali sa neophodnim kreativnim odmakom, kako bi dobili na originalnosti i što pre krenuli u formiranje svog zvuka. Sada su već ponosni vlasnici više autorskih kompozicija, ali još uvek čekaju na prvi album. Sa svirkama zato ne gube vreme, pa su već nastupili na lokalnim takmičenjima mladih bendova i nekoliko festivala.
Dža Balebaroši će na Festivalu uličnih svirača nastupiti u subotu, 7. septembra, na sceni u Zmaj Jovinoj ulici.
Stereo banana (Niš)
Znatno ojačala u poslednje vreme, niška urbana scena će na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača imati više predstavnika. Sa temperamentnog juga Srbije stiže nam i jedini hip-hop program predstojeće smotre – više nego zanimljiv dvojac Stereo banana, koji će u Novom Sadu nastupiti u petak, 6. septembra u Zmaj Jovinoj ulici.
Dva pola ove lude družine čine MC Naopak (tekstopisac i brbljivac) i DJ Nemus (aranžer i producent), a za šest godina postojanja prešli su trnovit put, pun uspona i padova. Izuzetno kreativni i hiper-aktivni, Stereo banana su nekoliko godina temeljno pripremali debi album, koji je pri kraju procesa, nesrećnim slučajem, potpuno izgubljen. Nova tura snimanja okončana je uspešno, pa se autorski materijal izuzetnog kvaliteta, pod nazivom „Šijemo sambu“ najzad našao na njihovom sajtu, praćen adekvatnom količinom video-spotova i svirki po klubovima i festivalima, od krajnjeg juga države, sve do Vojvodine. Aktivni i kao solo izvođači, Naopak i Nemus trenutno pripremaju drugi album, biraju nove saradnike i goste i, usput, nastupaju po regionu.
Zvuk Stereo banane se, inače, zasniva na veoma progresivnoj elektronskoj matrici, pomalo netipičnih ritmova za klasičan hip-hop pristup, sa adekvatnom količinom rimovanih i repovanih priča sa vrelog niškog asfalta. Evo, na kraju, i šta o svemu misli i jedan anonimni pisac, koji ih, očigledno, vrlo dobro poznaje: „To, igranje rečima i notama, ne može niko osim njih. Oni su najgori, ali zato su i najbolji. Oni su propalice i budale isto toliko koliko su i geniji. Oni su i kurve i makroi u isto vreme. Oni su brži od metka, ali su i sporiji od kornjače. Oni sve vide, ali ne koriste oči. Oni su oči. Oni su Stereo banana.“
Plavi ptičić (Novi Sad)
Centar Novog Sada, kao i brojni gradski klubovi, često su u prilici da uživaju u svirci sastava Plavi ptičić, ili pak samo njegovog vokalnog soliste Curija, poznatog i kao „novosadski Bob Dilan“. Nikakvo čudo, kad se zna da ova starija gradska ekipa vrlo ažurno i uspešno čuva duh šezdesetih godina prošlog veka, kao najlepše epohe rokenrola i pop kulture uopšte.
Bend se pod ovako prozaičnim imenom okupio još početkom devedesetih godina, da bi prošle sezone obeležili dve decenije zajedničke ideje. Ipak, priča nije imala pun kontinuitet, budući da se odvijala u dva navrata, do 1996, i poslednjih par godina u obnovljenom obliku. Vrsni muzičari u ovom sastavu, iako najaktivniji na klupskoj kaver sceni, dobro su poznati i u širim rokerskim krugovima, kao nekadašnji ili sadašnji članovi La strade, Obojenog programa, Love Huntersa, Atheist Rapa, Eve Braun, Velikog prezira i Minstrela. Ipak, njihova glavna potka je ljubav prema eri šezdesetih, pa su im na repertoaru uglavcnom najveći hitovi Bitlsa, Stonsa, Kinksa, Dorsa, Trogsa i ostalih klasika sa samih početaka sage o roku. Njihova „večita“ turneja, po svim mestima gde ima potrebe za dobrim rokenrolom, nakon pedesetak nastupa u novom ciklusu, nastaviće se i svirkom na Festivalu uličnih svirača, u petak 6. septembra, u Katoličkoj porti.
Gravy Tune (Novi Sad)
Srpskom mejnstrimu ozbiljno treba nova snaga koja bi ga pogurala u napred i izvukla iz dugotrajne letargije, a Gravy Tune (Grejvi tjun) je grupa veoma ozbiljnih i talentovanih muzičara, čiji autorski materijal u pripremi nagoveštava takvu mogućnost. Ovaj nedavno oformljen bend će svoj premijerni nastup imati upravo na Festivalu uličnih svirača, u petak 6. septembra, na sceni u Zmaj Jovinoj ulici.
Okosnicu Grejvi tjuna čine pevačica izuzetnih vokalnih mogućnosti i boje glasa, Marija Bajić, i svestrani multiinstrumentalista i producent Zoltan Lošonc. Niz zanimljivih autorskih kompozicija, na bazi starinskog soula, džeza i bluza, ali i najmodernije pop produkcije, njihovo je zajedničko delo, a one su za sada dostupne jedino putem interneta. Za žive svirke pak, na koje puno polaže, bend dobija pojačanje u vidu ritam sekcije pažljivo selektovanih muzičara (Ištvan Kišjuhas – bubnjevi, Miroslav Vujić – bas i Tibor Burai – klavijature), čije radne biografije popunjavaju angažmani sa najzvučnijim imenima domaće pop i džez scene. Celovečernji program na nastupima kompletiraju zanimljivim i žanrovski srodnim obradama pop i soul klasika. Publika na Festivalu uličnih svirača, tokom nastupa ovog benda, u svakom slučaju, može da očekuje puno toga lepog, zanimljivog i zabavnog.
Hayseed Dixie (SAD)
Pravi muzički spektakl zatvoriće i izdanje Festivala uličnih svirača za 2013. godinu. Veče posvećeno tradicionalnoj američkoj muzici, „Americana Night“, u Katoličkoj porti u subotu, 7. septembra uveče, uveličaće urnebesna atrakcija i vodeće muzičke zvezde ovogodišnje manifestacije, bend Hayseed Dixie (Hejsi diksi) iz Sjedinjenih Američkih Država.
Ko još uvek nije čuo za ove majstore ili se već nije proveo uz njihovu muziku, neka se dobro pripremi, jer u Novi Sad stiže – zaista pravi karambol. U pitanju je grupa vrhunskih muzičara i zabavljača, izumitelja muzičkog pravca „rokgras“, koji uz pomoć akustičnih instrumenata, bendža, violine i gitare, oživljavaju poznate hard rok kompozicije u stilu blugras, hilbili i kantri američke muzike. Najpoznatiji su po blugras obradama hitova legendarnog australijskog benda AC/DC (Ej-Si-Di-Si), mada u repertoaru neguju i druge „klasike“, poput Kis, Blek sabat, Kvin ili Led cepelin, uz nezaobilazne – originalne autorske momente. Do sada su izdali čak 11 albuma, koje su prodali u preko pola miliona primeraka širom sveta. Od 2000. godine, kada su se sakupili u rodnim Apalačkim planinama u istočnom Tenesiju, nastupali su na svih pet kontinenata, uključujući i vodeće evropske muzičke festivale, Glastonberi, Roskild i Daunloud. Njihove svirke su spektakli dobrog zvuka i još boljeg provoda, koje ne treba propustiti.
The Mothership Orchestra (Požega)
Domaći indie rok bend The Mothership Orchestra (Madršip orkestra) biće deo programa „Americana Night“ na Festivalu uličnih svirača, u subotu 7. septembra, u Katoličkoj porti. U programu koji će zatvoriti manifestaciju, ovaj zanimljiv sastav iz zapadne Srbije nastupiće kao drugi, u 21 čas.
Madršip orkestra su nastali u Požegi, sada već davne 2005. Kao žanrovski pripadnici amerikana stila, neguju zvuk karakterističnog dauntempa i bogatih orkestracija, pod snažnim uticajem britanskog folka, mračnog kabarea i baroknog popa. Pored instrumenta uobičajenih za pop muziku, koriste i neke neuobičajene – violinu, melodiku, mandolu, harmoniku, trubu, flautu, usnu harmoniku, klavir, fagot, violončelo, saksofon i kontrabas. Njihovu muziku često porede sa kultnim grupama Tinderstiks, Lambčop i Voterbojs, kao i sa uticajni izvođačima stare britanske folk scene, Nikom Drejkom, Fairport konvenšn i Pentangl. Do sada su objavili dva EP-a, a 2010. i debitantski album „Song for You“ za etiketu „Silos“. Ipak, najviše odjeka imalo je njihovo pojavljivanje na značajnoj domaćoj kompilaciji „Nova srpska scena: jutro će promeniti sve“(PGP RTS, 2007.) Numeru „Then She Kissed Him“ je većina rok-kritičara, gotovo jednoglasno, proglasila za jedan od najsvetlijih trenutaka ovog manifestnog izdanja. Od statusa otkrića godine, koje su još 2006. dobili od muzičke televizije „Metropolis“ do danas, Madršip orkestra su imali puno nastupa, a koliko su pri tom evoluirali – saznaće vrlo brzo svako ko dođe na njihov koncert na Festivalu uličnih svirača.
Picksiebner (Hrvatska)
Veoma neobična bradata družina u trapericama na tregere, Picksiebner (Pikzibner) iz Zagreba, uveličaće svojim nastupom „Americana Night“ Festivala uličnih svirača, u subotu, 7. septembra uveče, u Katoličkoj porti. Osim specifičnog izgleda, ova vesela družina neguje i za ove prostore vrlo originalnu zvučnu mešavinu kantrija, roka i bluza, jednom rečju – amerikanu, u jednom od njenih brojnih pojavnih oblika.
Od silaska legendarne Plave trave zaborava sa scene, davnih dana, Hrvatska i kompletan ex SFRJ prostor nisu imali bend pod toliko jakim uticajem tradicionalne američke muzike i kulture. Pikzibneri su, međutim, toliko popularni da su za samo sedam godina postojanja obišli bezmalo sve značajnije lokalne festivale muzike, piva i srodnog im moto-sporta, a upravo među bajkerima imaju i svoje najjače fanovsko uporište. Ipak, dosta pažnje polažu i na studijski rad, gde im je, nikako slučajno, najbitniji saradnik bio ex-Plava trava basista i vokal, producent Dragutin Smokrović. Nakon prvog albuma, sa žanrovskim klasicima, Pikzibner su objavili još dva, potpuno autorska, kojima su se vrlo aktivno priključili velikoj hrvatskoj zabavnoj sceni. Uz dosta saradnji na svim poljima, najzvučnije su im one sa Hladnim pivom i Majkama, a tu je i prava poslastica – navijačka himna Hokejaškog kluba „Medvešćak“ iz Zagreba. Nema šta, biografija „da se smrzneš“, a takva će, kako obećavaju ovi majstori sa zapada, biti i njihova pojava na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača.
Rain Dogs (Beograd)
Jedinstvena harizma i neverovatan autorski opus legendarnog Toma Vejtsa, kralja zadimljenih pabova i intelektualne kabaretske atmosfere, imaju vernog sledbenika i na ovim prostorima, u grupi beogradskih entuzijasta, Rain Dogs (Rejn dogz). Velika klupska atrakcija srpske prestonice ove godine obeležava 10 godina sledbeništva ovog kultnog autora, i u tu čast izlaze na ulice Novog Sada, tačnije u – Katoličku portu, u subotu 7. septembra, u okviru specijalnog programa „Americana Night“.
Nazvani po jednom od najpoznatijih Vejtsovih albuma, kojim je definitivno zacementirao status žive legende, Rejn dogz vešto prizivaju duhove kalifornijske noći i protuva koje tumaraju naokolo sledeći izmaštani ili doživljeni scenario ovog velikog pesnika. Egzotična kabaretska putovanja u nepoznato redovno očekuju posetioce njihovih koncerata, u čemu prednjače glas i pojava Nenada Vasića – verne kopije i potpunog originala u odnosu na slavni uzor. Neodoljivosti opšteg utiska u svakom pogledu doprinosi i šarenolika prateća postava, sa nezaobilaznom romantičnom harmonikom u pratnji suptilnih duvača. Sve što je bilo koji obožavalac Toma Vejtsa ikada želeo da čuje uživo, dobiće na poklon od Rejn dogza, a ni bilo ko drugi ko ih čuje – neće moći da im odoli.
Leo Bassi (Španija)
Koja je uloga patke na naduvavanje u svetskoj ekonomskoj krizi, pokušaće da na komičan način, sa puno istinske scenske veštine, objasni svetski poznat i priznat umetnik uličnog cirkusa, Leo Basi. Ovaj artista internacionalne reputacije predvodiće veliku uličnu povorku, kojom će u četvrtak, 5. septembra u 20 časova, početi Festival uličnih svirača, a zatim će, na Trgu slobode, izvesti nekoliko svojih karakterističnih scenskih tačaka. Dan kasnije, na istom mestu, u 21 čas, izvešće svoju svetski popularnu predstavu „Utopija“.
Višeslojna ličnost ovog svestranog umetnika ogleda se već u njegovom građanskom statusu: italo-britanskog porekla, rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, poseduje još i pasoš Francuske, a trenutno je građanin Španije, koju najviše „trese“ svojom oštrom scenskom satirom. Porodica Basi se, inače, već šest generacija bavi cirkusom, još od 1840. godine. Sve je započeo jedan daleki predak, koji se borio rame uz rame sa Garibaldijem, a zatim i osnovao jedan od prvih modernih cirkusa u Toskani. Leov deda po majci, Englez Džimi Viler, bio je zvezda londonskog Paladijuma i pionir britanske TV komedije, dok je otac, Leo Basi Senior, kao žongler delio scenu sa najčuvenijim američkim umetnicima, Gručom Marksom, Luisom Armstrongom i Edom Salivenom.
Leo Basi je prvi put nastupio u cirkusu sa sedam godina, tokom australijske turneje njegovih roditelja sa cirkuskom verzijom predstave o Aladinovoj čarobnoj lampi. Sledećih 10 godina se, putujući po svetu, usavršavao kao žongler i nastupao sa porodičnim Triom Bassi, uz oca i tetku. Potom je pokrenuo i solističku karijeru, nastupajući sam u „najmanjem cirkusu na svetu“, razvijajući se i kao glumac, klovn i kulturni animator, i nastupajući na Of Brodveju i daleko šire. Među njegovim brojnim pozorišnim predstavama, najveću prašinu podiglo je „Otkrovenje“, prilično uzdrmavši ultrareligiozne krugove u njegovoj novoj otadžbini – Španiji.
Najambicioznija Basijeva predstava, „Utopija“, nastala je 2009. godine, direktno inspirisana krahom njujorške berze i najavom propasti neoliberalnog kapitalizma. Basi se, inače, od rane mladosti zanosio proučavanjem različitih utopijskih sistema, budući da je i sam bio svedok mnogih koji su propali: od onih inspirisanih iluminizmom, preko državnog komunizma i socijalistickih revolucija, do eksperimenata u post-hipi i drugim alternativnim komunama. Nakon dugog životnog i filozofskog puta, zaključio je da život bez utopije nije moguć, mada su konzervatine antiutopijske snage uvek u punom zamahu.
Predstavom „Utopija“, ovaj umetnik provocira umerenu levicu bez entuzijazma i pravog usmerenja, takozvane birokrate revolucije i konformiste alternativne kulture koji ništa drugo ne predlažu sem održavanja sopstvenog autoriteta. „Utopija“ sa najsmelije strane stvara most između cirkusa i savremene političke stvarnosti, sa humorom kao snažnim oružjem, pa tokom predstave obično bude mnogo smeha, čak i do suza.
Basijeve predstave kombinuju različite vidove scenske umetnosti: tradicionalne cirkuske veštine, komično pozorište i angažovani performans. Ulogom sveznajuće „dvorske lude“, on publici salje snažnu poruku punu istine o društvenoj stvarnosti. Time zabavlja i upozorava, a ponekad čak i šokira.
Evo nekoliko isečaka iz strane štampe, nakon Basijevih brojnih nastupa širom Evrope:
„Unuk čuvenog komičara i voditelja Bi-Bi-Sija, u Španiji je podigao pozorišnu zavesu kontroverze i razgoreo raspravu o umetničkoj slobodi.“ (The Guardian, Velika Britanija)
„On je moderan, provokativan i neodoljiv. Razbio je monotoniju, podelio šamare opskurnim ezoteristima i zaradio najveće pohvale stotina i stotina gledalaca.“ (Jornal de Noticias, Portugal)
„Provokativno, zbunjujuće, neprijatno, genijalno: nikog ne ostavlja ravnodušnim.“ (La Repubblica, Italija)
„Don Kihot 21. veka, jedan lav, koji čini da ona Španija koja se brine za svoju budućnost – reži od smeha, dok druga Španija, koja je još u košmaru nostalgije za Frankovim autoritarizmom – škrguće zubma. Voli da ide težim putem, kao Majkl Mur, a ne podnosi neokonzervativce, kojih je Španija prepuna.“ (Marianne, Francuska)
Daniele Villa (Italija)
Stari prijatelj Festivala uličnih svirača, italijanski umetnik Daniele Vila, i ove godine dolazi u Novi Sad, na sopstvenu inicijativu, oduševljen prošlogodišnjim nastupom, atmosferom i – posetiocima. Nakon nezaboravnih video-kolaža „Syncronotopy“, on će nam ove godine prirediti još jedno posebno iskustvo: performans „Suveniri“, kome će prethoditi trodnevna radionica sa 20 odabranih Novosađana.
Ovaj svestrani apeninski artista jedan je od osnivača nezavisne filmske producentske kuće i studija „Citrullo International“, bazirane u Rimu, koja godinama uspešno snima umetničke filmove i animacije, uz poseban segment izdavanja knjiga i drugih publikacija sa temama iz oblasti filmske umetnosti i bioskopa. Vila se naknadno afirmisao i kao umetnik uličnog performansa, mada programi koje izvodi u velikoj meri odudaraju od uobičajenog zvučnog i energetskog bekgraunda ovakvih smotri.
Tišinu i kreativni zanos umetničkog ateljea on iznosi na ulice ili trgove, gde pred živim auditorijumom izvodi vizuelne predstave na čiji tok prisustvom utiče i sama publika. Tako u već viđenoj „Syncronotopy“, od fragmenata lične arhivske građe, obogaćene lokalnim koloritom, pravi i projektuje iznenađujuće kompozicije, arhaično okrenute nekim lepšim, mirnijim i sporijim vremenima, daleko od sadašnje gradske vreve i neverovatne brzine informatičke ere. Ovog puta će se, u projektu „Suveniri“ pozabaviti emocijama koje na svakoga od nas ostavljaju dragi predmeti, uspomene i sećanja na prošlost. Instalacija i performans, kao finale Viline radionice, predviđeni su za četvrtak, 5. septembar, od 18 časova, u Katoličkoj porti.
Cyrk Dosole (Nemačka)
Tipična moderna evropska priča, u kojoj jedan element stiže iz Poljske, drugi iz Francuske, a susreću se u Nemačkoj, stiže nam sa ulica Berlina, gde je 2007. godine pokrenuta trupa uličnog spektakla u pravom smislu reči – Cyrk Dosole (Cirk dosole). Dvočlana postava ovog modernog urbanog cirkusa će na Festivalu uličnih svirača izvesti predstavu „Perestrojka“, i to tokom sva tri dana, na Trgu slobode i na Pozorišnom trgu.
Ulično cirkusko pozorište je prava definicija trupe koja se istovremeno bavi vazdušnim akrobacijama, muzikom i klovnovskim veštinama, a inspiraciju crpi iz različitih cirkuskih tradicija širom sveta. Poljakinja Agnješka Kviatkovska je počela kao žonglerka sa vatrom, dok je Nikolas Taro u akrobacijama još od pete godine života. Umetnički životi i turneje doveli su ih do nemačke prestonice, gde su se sreli, pokrenuli svoju trupu i nastavili sa istraživanjima parternih i prostornih akrobacija i svih drugih veština modernog cirkusa.
Predstava „Perestrojka“ inspirisana je njihovom pojavom kao dodirom dva različita sistema, budući da je Poljska nekad bila socijalistička zemlja, a Francuska je i dalje tipična kapitalistička. U međuvremenu se svet drastično promenio, a junaci ove predstave, par „istočnoevropskih heroja“, Nikolaj i Petruška, svojim duhovitim igrokazom i neverovatnim akrobacijama ukazuju da je smeh ipak najvažniji i da je ispred bilo kog sistema. Pred posetiocima Festivala uličnih svirača je, dakle, 50 minuta zaista dobre zabave, koja pretenduje i da nas pomalo uzdigne iznad svakodnevice.
Leopardman (Australija)
Australijski žongler Leopardmen je stari poznanik publike na Festivalu uličnih svirača, a ove godine se, na svoju inicijativu, vraća u Novi Sad, gde će nastupiti treći put. Osim što neverovatno vešto barata brojnim čunjevima u plamenu i to u raznim (ne)mogućim situacijama i položajima, ovaj neverovatan momak i govori naš jezik, što je, samo po sebi, garancija još jedne dobre zabave u centru grada. Njegov šou na programu je prva dva dana Festivala, u četvrtak i petak, 5. i 6. septembra, na raznim punktovima.
Gavin Hej je pravi primer uličnog umetnika i to svetske klase, budući da je u tom poslu još od rane maldosti. Sa 15 je, iz čiste dosade, počeo da žonglira sa ping-pong lopticama i bočicama dezodoransa, da bi već za koju godinu, inspirisan drugim performansima, i sam krenuo u tu vrstu akcije, kao partner u predstavi „Perpetual motion“. Nakon pet godina beskrajnih putovanja Australijom, i još dve provedene u samostalnim nastupima, samo tokom jedne noći sve se promenilo: duboko u džunglama dalekog Severnog Kvinslenda, Gavin se, mada ni sam nije siguran kako, transformisao u – Leopardmena. Od tada do danas, ovaj mačkasti žongler sa crnim tufnama izvodi neverovatne vatrene tačke po čitavom svetu, pa i na najboljim evropskim smotrama umetnosti ulice, uključujući i Festival uličnih svirača.
Swingdigentes (Španija)
Nadahnuta muzičko-igračka družina Swingdigentes (Svingdihentes) na Festival uličnih svirača dolazi iz Madrida, a objedinjuje moderne ulične plesove, brejk-dens, loking i poping, sa klasičnom sving i džez muzikom tridesetih godina 20. veka. Sve to izvode uživo, uz dodatnu ulogu gestualnog humora, čime animiraju auditorijum na veliku, zajedničku uličnu zabavu, koja je u Novom Sadu predviđena za četvrtak i petak, na scenama u Zmaj Jovinoj ulici i na Pozorišnom trgu.
Svingdihentes su kompanija ulične umetnosti, osnovana 2011. u prestonici Španije, sa čijih pločnika i crpe inspiraciju za svoje zanimljive stilske kombinacije. Svesni da je njihov jezik univerzalan, i da u muzici, praktično, ne postoje granice, oni umetnost koriste kao način života, a ulicu sa lakoćom transformišu u veliku scenu, mada povremeno nastupaju i na pravim stejdževima, u pozorištima i halama. Izuzetno modernog umetničkog izraza, ova trupa u živim nastupima koristi dve gitare, duvačke instrumente i perkusije, što njihov zvuk čuva u okvirima španske muzičke tradicije. Na ulici su pak najjači u komunikaciji sa publikom, koja zajedno sa njima lako i brzo postaje deo velikog plesno-muzičkog hepeninga.
Laloši (Novi Sad)
I starija generacija novosadskih muzičara, sa korenima još u davnim osamdesetim godinama, imaće svoje predstavnike na Festivalu uličnih svirača. Rok bend Laloši, nastupiće na sceni u Zmaj Jovinoj ulici, u subotu 7. septembra, od 18 časova.
Mitološki prvi susret ove bande odigrao se u lokalnom Domu izviđača „Ivo Lola Ribar“, gde je nastao sastav Klakersi, pod kojim imenom su nastupali do razlaza – početkom ratnih godina na Balkanu. Iza sebe su ostavili samo jedan demo snimak, ali i želju da nastave u nekom povoljnijem trenutku. Ponovni susret prijatelja dogodio se 2011, u godini novog početka i to pod novim imenom – Laloši. Od tada su neprekidno u akciji, a sviraju, kako sami kažu – čist rokenrol, i to autorskog opredeljenja. U međuvremenu etablirani kao viđeniji pripadnici gradske klupske scene, ovi momci velikog iskustva i znanja vole da sviraju i to u svakoj prilici. Njihova pozitivna energija, uz originalan autorski izraz, očekuje i brojne posetioce Festivala uličnih svirača.
Igor mađioničar (Beograd)
Uobičajena predstava o mađioničaru kao narodnom, vašarskom zabavljaču, koji vadi zeca iz šešira i guta ping-pong loptice, potpuno pada u vodu pred pojavom našeg najuspešnijeg iluzioniste – Igora mađioničara. Ovaj Beograđanin će deo svoje raskošne veštine podeliti i sa posetiocima Festivala uličnih svirača, na sceni ispred Srpskog narodnog pozorišta, u subotu, 7. septembra, u 20 časova.
Igor Trifunov je najcenjeniji među svim srpskim mađioničarima novije generacije. Ovaj četrdesetogodišnjak se izučavanjem iluzionističke veštine bavi još od osnovne škole, a prvi nastup imao je sa 17 godina, u programu Televizije Beograd. Ubrzan razvoj, uz neprestalno vežbanje trikova, pospešio je i obimnom stručnom literaturom. Kao i obično – rad i čitanje su se isplatili: na Trećem balkanskom kongresu mađioničara 2002. osvojio je Gran pri, uz širu popularnost stečenu novim TV angažmanom – u serijalu „Ulična magija“. Sličan uspeh ponavljao je na gotovo svakom sličnom skupu, od regionalnih, do evropskih i svetskih, i to uglavnom u najtežoj mađioničarskoj disciplini – manipulacijama.
Predstava koju sa uspehom izvodi već nekoliko godina zove se „Igorov magični šou“. U pitanju je pozorišni spektakl za decu i mlade različitih uzrasta, u kome, kako kaže, podjednako uživaju i roditelji. Prava prilika za proveru ove tvrdnje biće vrlo skoro, na Festivalu uličnih svirača.
Čarobni pasulj (Beograd)
Dečija predstava „Čarobni pasulj“ deo je nastojanja Festivala uličnih svirača da ostane privlačan svim uzrastima posetilaca, pa i onim najmlađim. Na taj način će biti nastavljena dugogodišnja tradicija pozorišnih prikaza za mlade na Festivalu, a predstava će biti odigrana na samom početku programa poslednjeg dana, u subotu 7. septembra, u 17 časova, na sceni u Zmaj Jovinoj ulici
Predstava za decu „Čarobni pasulj“, nastala je po motivima poznate engleske narodne bajke, a rezultat je saradnje između pozorišne i radio rediteljke Marije Krstić i akrobatskog dua Muka i Bruka, kojeg čine Tanja Milanović i Đorđe Ivanović. Njihov scenski izraz motivisao je adaptaciju ovog klasičnog komada na nov i originalan način, u kombinaciji cirkuskih i lutkarskih pozorišnih tehnika u kamernoj formi, uz mogućnost interakcije sa najmlađom publikom. Rediteljka Marija Krstić je, inače, završila master studije režije u alternativnom i lutkarskom pozorištu u Pragu, i nakon toga počela saradnju sa performerima novog, savremenog cirkusa, u želji da na pravi način predstavi taj atraktivan oblik alternativnog pozorišta, kroz zabavu i uzbuđenja za sve uzraste. Predstava „Čarobni pasulj“ je realizovana u produkciji „Treehouse Storytelling“ centra iz Beograda.
The DjerdaNS (Novi Sad)
Veče tradicionalne američke muzike „Americana Night“ (Amerikana najt) na Festivalu uličnih svirača upotpuniće i lokalni sastav The DjerdaNS, koji će nastupiti kao neposredno zagrevanje pred svirku glavne atrakcije programa, Hejsi diksi (Hayseed Dixie). Specijalan poziv Festivala ovom bendu usledio je kao podrška Djerdansima, koji svojim umetničkim i scenskim izrazom u velikoj meri duguju ovom slavnijem sastavu iz Tenesija.
The DjerdaNS su nastali u Novom Sadu 2011, kao ideja kontroverznog muzičara Li Mena (Lee Man) da svoj opus zaokruži snimanjem šestog albuma sa pratećim sastavom tamburaša, u duhu lokalne, vojvođanske tradicije. U bendu su se tako, pored vokala, našli i instrumenti poput kontre, basprima, violine i kontrabasa. Ubrzo su počeli i sa nastupima, gde je Li Men došao na ideju da se, poput Hejsi diksi, čiji je veliki poštivalac, i The DjerdaNS okrenu obradama stranih i domaćih rok i pop klasika i aktuelnih hitova. Među artistima koji su obrađivani su Ej-Si-Di-Si (AC/DC), Ramonsi (Ramones), Gans en rouzis (Guns’n’roses), Partibrejkersi, Ju grupa, Azra i drugi. Obrade koje ovaj bend svira aranžmanski su urađene u duhu tamburaške narodne muzike, a na mnogobrojnim koncertima u Srbiji i inostranstvu, The DjerdaNS šire pozitivne vibracije i urnebesno zabavljaju publiku.
Gradski duvački orkestar (Zrenjanin)
Svečano otvaranje Festivala uličnih svirača, u četvrtak 5. septembra u 20 časova, upotpuniće Gradski duvački orkestar iz Zrenjanina. Atraktivan sastav limenih duvača će zvučno obojiti uličnu povorku građana, koju će od Dunavskog parka, Bulevarom Mihajla Pupina i Ulicom Modene, do Trga slobode, predvoditi Leo Basi sa svojim džinovskim patkama na naduvavanje.
Gradski duvački orkestar iz Zrenjanina osnovan je 1973. godine i do danas je održao preko 700 koncerata u zemlji i inostranstvu. Pobede na brojnim smotrama sličnih sastava učinile su ga jednim od najcenjenijih na ovim prostorima, a od 2006. godine je i nosilac Zlatne plakete i jedini iz Srbije član Svetske asocijacije duvačkih orkestara (WASBE). Društveni aktivizam ovog sastava ogleda se kroz osnivanje i organizaciju Međunarodnog festivala muzike i igre i brojnih drugih kulturnih manifestacija u Zrenjaninu. Na repertoaru ovog orkestra su dela klasične muzike, kao i džez i kompozicije savremenog karaktera. Osim uobičajenog nastupanja u koncertnim prostorima, orkestar neguje i kamerno muziciranje kroz više različitih kamernih sastava koji deluju u njegovim okvirima, kao i najatraktivnije – nastupe u otvorenim prostorima i hodajuće performanse. Aktuelni dirigenti ovog sastava su Branislav Gagić i Slobodan Ćirić. Gradski duvački orkestar iz Zrenjanina je već nastupio na Festivalu uličnih svirača, u njegovom prvom izdanju, 2001, kao i 2009. godine.
