Rezultati konkursa za PR-a Festivala uličnih svirača

Dame i gospodo,

Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljamo našeg novog člana tima, PR-a Festivala uličnih svirača Borisa Malinovića. Uz izuzetnu biografiju, Boris se na konkursu u vrlo jakoj konkurenciji istakao esejom na temu „Podgrađe Petrovaradinske tvrđave – Gradić utopija“.

Boris Malinović je diplomirao na Fakultetu za Medije i komunikacije u Beogradu, završio je i Školu nove politike i usavršavao se na Haute Ecole D’Art et Design u Ženevi. Piše kolumne, recenzije i intervjue za portal „Rocksvirke“. Peva i svira u bendovima Emanuil i Voda Nad Vodama.

Želimo da se zahvalimo što ste u velikom broju pokazali interesovanje i prijavili se na konkurs PR-a Festivala uličnih svirača 2016. Izbor za žiri u sastavu Borislav Beljanski, Goran Tomka, Ivana Volić, Jelena Krajšić i Natali Beljanski Popović nije bio lak, prijavilo se 35 kandidata, a pored Borisa Malinovića u uži izbor su ušli i Danijela Gencel, Filip Grujić, Ivana Svetlik, Milana Kadrić, Milena Rebić i Mina Stojanović.

Esej kojim je Boris Malinović konkurisao:

„Podgrađe Petrovaradinske tvrđave – Gradić utopija“

Nakon što je Beogradski kej postao debela hladovina jurio sam sunce na sremskoj obali. U Gradiću, ispred radnje sreo sam Miju. Pitao sam je da li zna neku kul kafanu. Rekla je da je tu, u njenoj ulici kultna kafana opevana u Kiši i hartiji. Mia je čučnula i rekla da mora da piški pa možemo zajedno do Dublina. Popili smo pivo a potom se popeli do njenog ateljea gde sam pored fantastičnih slika na foru Balthusa video dagerotipiju na kojoj je Mia potpuno gola. Rekla je da je rađena 1851. Pomislio sam da me super zeza. „Nee, ne šalim se! Znaš mi ovde u Gradiću živimo kao i svi drugi ljudi ali postoji suptilna razlika. Jedni drugima plaćamo koliko možemo već vekovima, potpuno drugačije raspoređujemo ne samo novac već i ono što bi marksisti zvali simbolički kapital; to objašnjava zašto živimo i po trista godina“.
Pognula je glavu i njene usne su bile tik uz moje uho, slušao sam Mijino disanje a vazduh je trepereo po mojoj ušnoj školjci i pokretao nevidljive dlačice. U tom trenutku joj je stigao SMS gde je komša poziva na rođus. Bio je to Josip Jelačić. Ban je želeo nezavisnost, međutim kad je skapirao ko u ime naroda `oće da pravi državu imao je viziju takozvanih elita naših malih naroda. Znao je da će pored svih manjkavosti Habzburškog carstva Hrvati i Srbi živeti mnogo bolje nego pod „svojim“ satrapima, koji im valjaju identitet za lovu. Nakon žura dostojnog filma šetali smo do Kapije gde mi je Mia pokazala skriveni bastion koji je otkrila kao dete igrajući se žmurke. Držala me je za ruku sve dok nismo stigli na stepenište gde smo se naslonili na Crkvu Sv.Jurija. Mia me je poljubila u vrat a zatim je prislonila svoje usne na moje. Ćutali smo i milovao sam je u praskozorje. Mia je tiho pevala, mogao sam čuti pljuvačku koju guta dok uzima dah See, how many stars there are..

Boris Malinović

Ceo esej pročitajte na ovom linku.