Uspelo i drugo veče Festivala, pod sitnom kišom
ZAVODLJIV PLES I DRUGE MUZIČKE ČAROLIJE
Još jedno prelepo veče puno kvalitetne muzike i dobre zabave upisano je u anale Festivala uličnih svirača, kao i samog Novog Sada, na čijim ulicama su u petak nastupili brojni zanimljivi umetnici sa raznih meridijana. Loše vremenske prilike samo su delimično pomerile raspored dešavanja na binama u centru grada, ali je najavljen program gotovo u potpunosti održan i to pred auditorijumom od više hiljada zadovoljnih Novosađana.
Dosadna kiša ozbiljno je pretila da će raspršiti uobičajenu festivalsku čaroliju, ali je već nastup atraktivne violinistkinje Jelene Urošević na Pozorišnom trgu vratio osmehe na brojna zabrinuta lica. Kada su se mladoj Beograđanki pridružili i italijanski majstori Dani i Ale sa harmonikom i klarinetom, moderan etno-muzički ugođaj poprimio je sasvim ozbiljne razmere. Još malo izvorne lepote ovih prostora očekivalo je posetioce Festivala u Zmaj Jovinoj ulici, na nastupu devojačkog tamburaškog orkestra La banda. Mladost i talenat čine ovu privlačnu osmorku potencijalnim velikim imenom domaće i međunarodne muzičke scene, a za početak, trebalo je čuti kako latino klasik „Besame mucho“ zvuči u verziji tradicionalnog melosa panonske ravnice.
Najprivlačnije ljubiteljima dobre muzike u petak bilo je „Irsko veče“ u Katoličkoj porti. Puno, omiljeno „dvorište“ urbanih mladih Novosađana složno se njihalo i, još više, skakalo uz brze ritmove i energične napeve tradicionalne muzike atlantskog ostrva. Neverovatno popularna na ovim prostorima, irska kultura ima i brojne vrhunske reprezente, a beogradski Ajriš stu i Belfast fud iz Rijeke su u samom vrhu, što su i dokazali ove noći, svako na svoj način. Glavna zvezda večeri bio je Rej Skali, autentični Dablinac koji od svoje narodne muzike ipak više voli pravi, čvrsti rokenrol, uz bluz i soul, što je uspešno demonstrirao uz pomoć odličnog pratećeg benda. Pored nekoliko izuzetnih posveta Džejmsu Braunu i sastavima Pink Floyd i Eurithmics, najlepši utisak ostavile su autorske pesme ovog energičnog šoumena moćnog glasa, tek blago nijansirane „zelenim“ zvukom, koje su ga i proslavile na rodnom ostrvu, a evo sada i dosta dalje.
Kiša je najviše pometnje napravila na najotvorenijem mestu – Trgu slobode, ali su Barka dilo prvi prekinuli tišinu podno Miletića, energičnom kabaretskom izvedbom svoje muzike u duhu moderne šansone, najbliže definiciji prave ulične muzike koja privlači, šarmira i navodi na osmeh. Kamilokromo su nakon toga dovršili posao započet dan ranije ispred pokretne Kombi bine, a neodoljivo razigran čarlston majstora iz Firence se već na pola Festivala s punim pravom nominuje za titulu najsaundtreka ovogodišnje manifestacije.
Ponoćni programi u centru i Porti podigli su umetnički ugođaj i zabavu za još stepenik više. Prvo su kod Gradske kuće lokalni heroji Akustik šarks redefinisali kamernu muziku, udahnuvši joj malo nezaboravne pop-kulture osamdesetih kroz prepoznatljive numere sastava Depeche Mode, Soft Cel, R.E.M. i drugih. Avangardni pristup rokenrolu, sa gitarom koja to nije, violončelom koje se providi i perkusijama daleko od pukog udaranja, uz kostimirani scenski ples i moćan glas harizmatičnog frontmena, ukazuju na rađanje nove velike umetničke priče ovog podneblja, koja je premijerno izvedena upravo na Festivalu uličnih svirača.
Veliko finale večeri, na oduševljenje prepune Porte, nijansama spektakla obojio je izraelski kvintet Tribal Dance. Slabo poznat na ovim prostorima, projekat izvanrednog bubnjara Amira Ya kvalitetom je prevazišao očekivanja, a slušaoce odveo na dalek hipnotički put samospoznaje i muzičke avanture dalekim svetskim meridijanima. Obilje čvrstih afro-ritmova uz omamljujuć ton džinovske aboridžinske duvaljke diđeridu, kao podloga za trbušni ples i etno napeve egzotične pevačice učinili su ovo veče, kao i čitav 14. Festival uličnih svirača već sada – nezaboravnim.
Foto: Branko Lučić i Miloš Čubrilo
